- Dobro, dobro, oslobodio si me iz lampe i znaš kako već dalje ide. Ali ovo je već treci put ovaj mesec i već ste mi dosadili pa se možeš oprostiti od tri želje. Možeš tražiti samo jednu.
Čovek duboko razmisli i reče:
- Evo vec dvadeset godina živim u Americi i voleo bih da posetim stari kraj. Ali aviona se užasno bojim, a na brodu imam morsku bolest. Možeš li mi izgraditi most preko okeana da mogu otići kolima.
Duh se nasmeja i reče:
- To je nemoguće. Zamisli koliko ljudi samo treba da se most izgradi, kako uopšte da stubovi dohvate dno Atlantika. Zamisli drugu želju. (Dalje)
Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu.
Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu.
"Ne treba nam dugo" - odgovoriše ribari.
"A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?"
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
"Pa šta radite s tolikim slobodnim vremenom?"
"Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom, a popodnevni odmor provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se s prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo nekoliko pesama. Naš je život ispunjen!"
Gospodin turista im predloži: "Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći: lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod."
"I šta onda?" (Dalje)
Jedan genije dade jednom detetu klupko konca i reče mu:
“Ovo je konac tvojih dana. Uzmi ga. Ako želiš da ti dani prođu brže, povuci konac brže, a onoliko vremena koliko ne budeš doticao konac, ostajaćeš u istom času svog života”.
Dete uze konac; jedva je čekao da odraste, i brzo ga odmota da postane čovek, zatim da se oženi verenicom koju je voleo, zatim brzo da vidi kako mu rastu deca, pa nije mogao da čeka da postigne zvanja, dobiti, časti, da prebrodi nezgode, izbegne žalosti, bolesti koje godine sa sobom donose, i najzad, da završi nesnosnu starost.
Živeo je četiri meseca od posete genija.
»Privremeno si slobodan«, rekao je kralj. »Ali ako u roku od godinu dana konj ne poleti, presuda će biti izvršena.«
Kada su ga kasnije članovi porodice zabrinuto pitali kako misli da ostvari svoje obećanje, čovek je spokojno odgovorio: »Za godinu dana može da umre kralj, ili da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva, možda taj konj stvarno i poleti!«
Kineski seljak i njegov sin od sve imovine imali su samo jednu kobilu. Jednom prilikom kobila im je pobegla. Njihov komšija je došao i rekao im: - Kakva užasna stvar, da vam kobila pobegne. Seljak je na to odgovorio: Možda. Ja ne znam da li je to zlo ili dobro.
Sledećeg dana kobila se vratila i sa sobom dovela čitav čopor divljih konja. Komšije su se okupile i rekle:- Kakva velika sreća. Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja. Sada si bogat čovek. A seljak je na to odgovorio: - Možda. Ja ne znam da li je to zlo ili dobro.
Zvala se gospođa Tompson. Prvog dana školske godine svojim đacima petog razreda je ispričala jednu laž. Poput većine učiteljica rekla je deci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće jer je u prvom redu poguren za klupom sedeo dečak, po imenu Tedi Stodard.
Retko se igrao sa ostalom decom, odeća mu je neuredna i nije se kupao redovno. Tedi je takođe znao da bude neprijatan. Došlo je dotle da je gospođa Tomson uživala da piše velike masne jedinice crvenom hemijskom olovkom na njegovim zadacima. U školi gde je gospođa Tomson predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da pre nego što napiše svoje mišljenje o svakom đaku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Tomson je ostavila Tedijev izveštaj za kraj. Kada ga je pročitala doživela je veliko iznenađenje.
Previše ljudi troši novac koji nisu zaradili da bi kupili stvari koje im ne trebaju kako bi zadivili ljude koje ne vole. – Vil Rodžers
Ako hoćeš da izgradiš brod, nemoj da okupljaš ljude da ti nabave drvo, pripreme alat ili da obavljaju raznorazne poslove i zadatke, već probudi u njima čežnju za nepreglednim dalekim morima. – Egziperi
Ako ne znaš kuda ideš, gdegod da stigneš na pogrešnom si mestu. – Indijska poslovica
Dok se pametni napametuju, budale se nažive. – Dostojevski
Priča o mudrom starcu i prstenu
Jedna priča govori o mladiću koji se obratio mudracu za pomoć rekavši mu:
“Dolazim, učitelju, jer se osećam tako bezvrednim da nemam volje ni za šta. Kažu mi da sam ni za šta, da ništa ne radim dobro, da sam nespretan i prilično glupav. Kako se mogu popraviti? Šta mogu učiniti da me više cene?”
Učitelj mu je, i ne pogledavši ga, rekao: “Baš mi je žao momče. Ne mogu ti pomoći budući da prvo moram rešiti svoj problem. Možda posle…” Malo je zastao i dodao: “Kad bi ti meni pomogao, brže bih to rešio i možda bih ti onda mogao pomoći.”
Jedan čovek, idući iz varoši kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak-petnaest godina, išao pored njega pešice. Susretne ih jedan čovek, pa reče: To nije pravo, brate, da ti jašeš, a dete da ide pešice; tvoje su noge jače od njegovih. Onda otac sjaše s magarca i posadi sina na nj. Malo dalje sretne ih drugi čovek pa reče: To nije lepo, momče, da ti jašeš, a otac da ti ide pešice, tvoje su noge mlađe. Onda uzjašu obojica i pođu tako malo, ali ih sretne treći čovjek, pa reče: Kakva je to budalaština ? Dva matora magarca na jednoj slaboj životinji! Pravo bi bilo da čovek uzme batinu, pa da vas obojicu šćera. Onda sjašu obojica i pođu pešice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u sredini.
Dva monaha su lutala šumom kada su naišla na prelepu kurtizanu na obali preplavljenog potoka. Monasi su se zakleli na zavet čestitosti, te je mlađi monah ignorisao ženu i brzo prešao potok. Shvativši da joj mora pomoći, stariji monah je uzeo u naručje i preneo preko vode, a ona mu se osmehnula u znak zahvalnosti. Dva monaha su nastavila svoj put.
Mlađi monah je tiho u sebi besneo dok je iznova i iznova u glavi ponavljao scenu. Što je više mislio, to je postajao besniji, a argument u njegovoj glavi je postajao glasniji ." Zašto, da sam ja uradio takvu stvar, bio bih izbačen iz reda. To je odvratno." Pogledao je u starijeg monaha da vidi da li barem pokazuje kajanje zbog onoga što je uradio, ali je čovek delovao opuštenije i smirenije nego ikada.
