Jedan genije dade jednom detetu klupko konca i reče mu:

“Ovo je konac tvojih dana. Uzmi ga. Ako želiš da ti dani prođu brže, povuci konac brže, a onoliko vremena koliko ne budeš doticao konac, ostajaćeš u istom času svog života”.

Dete uze konac; jedva je čekao da odraste, i brzo ga odmota da postane čovek, zatim da se oženi verenicom koju je voleo, zatim brzo da vidi kako mu rastu deca, pa nije mogao da čeka da postigne zvanja, dobiti, časti, da prebrodi nezgode, izbegne žalosti, bolesti koje godine sa sobom donose, i najzad, da završi nesnosnu starost.

Živeo je četiri meseca od posete genija.