Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
"Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi.
"Moje je vreme vecnost.
Sta si me zeleo pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Sto im je detinjstvo dosadno.
Zure da odrastu,
a potom bi zeleli ponovo biti deca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac,
pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju teskobno o buducnosti,
zaboravljajuci sadasnjost.
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."
Bog me primi za ruku.
Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah:
[ Generalna
]
29 Avgust, 2011 16:18
[ Generalna
]
11 Avgust, 2011 13:34
Površan prijatelj počinje razgovor gomilom vesti o svom životu. Pravi prijatelj pita: “Šta je novo kod tebe?”
Površan prijatelj misli da su teškoće, o kojima govoriš, sveže. Pravi prijatelj kaže: “O tome gunđaš već 14 godina. Pokreni se već jednom i učini nešto!”
Površan prijatelj te nikada nije video da plačeš. Pravi prijatelj ima ramena namočena od tvojih suza.
[ Generalna
]
10 Avgust, 2011 16:28
Tegla kiselih krastavaca i kafa
Kada vam se ucini da gubite kontrolu nad svojim zivotom, kada 24h na dan
nije dovoljno, setite se tegle od kiselih krastavaca i kafe.
Profesor
je stajao pred grupom studenata na casu filozofije i drzao neke
predmete iza sebe. Kada je cas poceo, bez reci je podigao veliku, praznu
teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio je
lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna.
Slozili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu
kamencica i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamencici su se
otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao
studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća
kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao,
pesak je, naravno, ispunio sve preostale supljine u tegli. Pitao je jos
jednom da li je tegla puna. Studenti su skruseno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. (Dalje)
[ Generalna
]
08 Avgust, 2011 13:46
Ceo svet - selo sa 100 stanovnika
Kad bismo mogli celokupno svetsko čovečanstvo da svedemo na selo sa stotinu stanovnika, a poštujući proporcije svih postojećih naroda sveta, selo bi bilo ovako sastavljeno:
57 Azijata
21 Evropljanin
14 Amerikanaca (severnih i južnih)
8 Afrikanaca
52 bi bile žene
48 muškaraca
70 ne-belaca
30 belaca
70 ne-hrišćana
30 hrišćana
89 heteroseksualaca
11 homoseksualaca
(Dalje)
57 Azijata
21 Evropljanin
14 Amerikanaca (severnih i južnih)
8 Afrikanaca
52 bi bile žene
48 muškaraca
70 ne-belaca
30 belaca
70 ne-hrišćana
30 hrišćana
89 heteroseksualaca
11 homoseksualaca
(Dalje)
[ Generalna
]
06 Avgust, 2011 14:59
Jednog dana...kad ne budem živ
Moj prijatelj otvori jednu od fioka koja je pripadala njegovoj ženi i pročita na zamotuljku: “Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno.”. Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u Londonu, pre otprilike osam ili devet godina. Nije to nikada upotebila. Čuvala je to za neku “specijalnu priliku”. “Dobro… mislim da je sada prilika za to”. Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati na pogrebu. Njegova žena je umrla. Okrenu se prema meni i reče: “Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan.” (Dalje)
[ Generalna
]
04 Avgust, 2011 17:16
Završi priču o ljubavi i prijateljstvu
Bili su dugogodisnji prijatelji i znali su se od detinjstva. No on je nju voleo vise i nije znao kako joj reci i pokazati svoje osecaje. Jednoga dana pozvao ju je na pice. Srce mu je kucalo kao ludo. Sav se preznojavao, a onda joj je rekao: ja prema tebi osecam nesto vise od prijatelja, samo sam ti se bojao reci. Volim te. Da li bi bila moja devojka? A ona je ostala sva zatecena njegovom izjavom i rekla mu je: Zao mi je sto ti to moram reci, ali ja tebe volim samo kao prijatelja i nista vise od toga, i zato ne mogu biti tvoja devojka. On joj odgovori: Mozemo barem probati pa ako ide - dobro, a ako ne - nikome nista. Sledeceg dana joj je napisao pesmu, a sledece nedelje otpevao serenadu. Nije vredelo. Naposletku su se nasli i razmenili par rečenica: (Dalje)
[ Generalna
]
03 Avgust, 2011 09:49
Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedan od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostareo.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao je zapanjeno gledao uvis. "Šta je to?" pitao je.
"To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro među kokošima, neznajući ko je.
"Nesvesan život nije vredan da bude proživljen. Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji."
Antoni De Melo
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedan od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostareo.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao je zapanjeno gledao uvis. "Šta je to?" pitao je.
"To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro među kokošima, neznajući ko je.
"Nesvesan život nije vredan da bude proživljen. Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji."
Antoni De Melo
[ Generalna
]
01 Avgust, 2011 17:11
Na samrti pozva stari Jermenin svoga sina, pa ga dovede do prozora i upita sta vidi.
- Ljude, odgovori on.
Zatim mu pruzi ogledalo da se pogleda i upita ga sta vidi.
- Vidim sebe, odgovori on.
- Eto, sine! I prozor i ogledalo su od istog stakla, s tom razlikom sto se na staklu od ogledala nalazi tanak sloj srebra. I u zivotu je tako: gde god se srebro nadje izmedju ljudi, tu covek vidi samo sebe.
- Ljude, odgovori on.
Zatim mu pruzi ogledalo da se pogleda i upita ga sta vidi.
- Vidim sebe, odgovori on.
- Eto, sine! I prozor i ogledalo su od istog stakla, s tom razlikom sto se na staklu od ogledala nalazi tanak sloj srebra. I u zivotu je tako: gde god se srebro nadje izmedju ljudi, tu covek vidi samo sebe.
