Mudrac je ispričao jednom sledeću priču:
Jednog su dana
razbojnici oteli petogodišnjeg dečaka i spalili selo u kome je živeo.
Kad se otac vratio, video je zgarište i učinilo mu se da je ugljenisano
dečje telo njegov sin. Plačući i čupajući kosu spalio je dečje
telo, sakupio pepeo u jednu vrećicu i stalno je nosio sa sobom.
Jednog je dana, međutim, njegov pravi sin pobegao od razbojnika i vratio se kući. Pokucao je na očeva vrata.
Otac koji je još uvek plakao i nosio vrećicu s pepelom sa sobom, upitao je:
“Ko je tamo?”
“Tata, ja sam, tvoj sin. Otvori vrata.”
Otac
je pomislio da se neki obesan dečak s njime šali. Viknuo mu je neka
odlazi i nastavio je plakati. Dečak je uporno kucao, ali otac nije
otvarao vrata. Nakon nekog vremena dečak je otišao. Otac i sin više se
nikada nisu videli.
Na kraju je mudrac dodao:
“Ako se previše držiš nečega što smatraš istinom, kada sama istina dođe na tvoja vrata, nećeš joj znati otvoriti”.
