Pripoveda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj sveta, ušao u tamni vilajet, gde se nikad ništa ne vidi i ne znajući kako će se natrag vratiti. Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osećali nekakvo sitno kamenje. Tad iz mraka nešto poviče: “Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, a ko ne ponese, kajaće se!”.
Gdekoji pomisli: “Kad ću se kajati, zašto da ga nosim?”, a gdekoji: “Daj barem jedan da ponesem”. Kad se vratiše iz tame na svetlo dana, a ono sve to bilo drago kamenje. Onda oni koji nisu poneli stanu se kajati što nisu, a oni što su poneli, što nisu više.
Srpska narodna priča
